Конференција ДИДС (Дан интернет домена Србије) одржана је 16. марта у хибридном формату у организацији Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС). Програм је реализован из Југословенске кинотеке, док је највећи део публике конференцију пратио онлајн.

Конференцију је отворио Милан Добријевић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, који је истакао да Министарство приступ интернету посматра као основно љуско право, а да је пандемија показала да интернет заиста јесте био неопходан да би се практиковала основна људска права. Поменуо је да 98% домаћинстава у Србији има приступ 4G мобилном интернету, око 70% има приступ супербрзом интернету, али да и даље постоји потреба за даљим ширењем доступности имајући у виду да 10-12% домаћинстава нема одговарајући приступ фиксном, брзом интернету.

Публици се обратио и Леонид Тодоров, директор Удружења регистара националних домена највишег нивоа азијско-пацифичког региона (APTLD), који је говорио о томе како ова организација функционише, о расту броја регистрованих националних домена на тржиштима ових регистара, али и укупном уделу на тржиштима спрам генеричких домена.

Слоган конференције гласио је „Нови приоритети“, па је директор Фондације РНИДС, Дејан Ђукић, говорио о приоритетима у наредном периоду, доношењу петогодишње стратегије развоја, и истакао да се РНИДС-ов основни приоритет не мења, а то је висока доступност сервиса. Поменуо је изазове са којима су се интернет стејкхолдери сусрели током пандемије, од нелегалних активности на интернету које су захтевале брзе реакције, до успешне сарадње са бројним институцијама да би српски део интернета био што безбеднији за све кориснике.

РНИДС представио нови визуелни идентитет  

Интернет је свет – то је била идеја водиља студија Метаклиника који је креирао нови визуелни идентитет РНИДС-а, a који ће бити имплементиран током године. Ненад Вуловић, који је представио пројекат, објаснио је да је студио приликом израде решења настојао да задржи делимични континуитет са постојећим визуелним идентитетом, али и да унесе значајно свежији визуелни израз какав Фондација заслужује након готово 15 година рада.

Будућност дигиталног оглашавања у свету без „колачића“

Индустрија дигиталног оглашавања забележила је двоцифрен раст у пандемијској 2021. години, међутим, поставља се питање и даљих трендова раста и самог функционисања индустрије у контексту укидања сакупљања колачића (third party cookies) које је најавио Гугл, након што је Еплова промена политике приватности већ донела потресе. Међународне и националне регулативе постају све строжије у контексту тога ко и како сме да прикупља податке о корисницима, и како да их обрађује, а сами корисници постају све свеснији значаја својих података.

Ово је била тема панела који је модерирао Владимир Зарић, 4 Dots, чији је саговорник Иван Речевић, MarTech консултант, Gaia Consulting, истакао да су све промене најављиване и очекиване и да суверенитет података мора да постоји, као и да ће се инвестиције компанија у адекватно и легално сакупљање информација у перспективи исплатити. Сања Лалевић, Facebook Lead Србија, објаснила је да у контексту сталних промена компаније морају да прилагоде наступ и стратегију, и да пронађу баланс између персонализације и приватности података. Јован Протић, COO, Onet и COO и члан Управног одбора Ringier Axel Springer Group, рекао је да су са становишта добробити популације промене више него корисне, да је развој технологије био неконтролисан, а сада ће  бити бар делимично обуздан, јер је технологија често до сад злоупотребљавана. Марко Царевић, COO & acting CEO, Ananas E-commerce, осврнуо се на своја искуства рада на Далеком истоку и закључио да ни обиље податка ништа не значи ако не знамо шта тражимо, и да је креирање вредности за бизнис ултимативни KPI који треба да се гледа.

Искуства дигитализације, комплексни интерфејси и омниканал

У наставку програма је Јован Протић одржао предавање на тему „Искуства са дигиталног тржишта Централне и Источне Европе применљива у Србији“ којим је доказао да за изузетно успешне примере дигиталног пословања не треба вирити у Силиконску долину, јер се сјајне ствари догађају управо у комшилуку, наводећи примере са тржишта Естоније, Пољске и Чешке. Објаснио је како функционишу стартапи на овим тржиштима, како стратешки наступају глобално и да у Источној Европи већ постоје 34 „једнорог“ компаније, вредније од милијарду долара.

Vitaly Friedman, креативни директор Smashing Magazine, front-end и UX консултант, одржао је садржајно предавање о томе како дизајнирати комплексне интерфејсе да би се креирало пријемчиво искуство за кориснике. Нагласио је да неке индустрије једноставно доносе комплексност, али и објаснио како да се реши задатак приказа великог број информација да би корисник на екрану добио максималну једноставност и предвидљив редослед, јер јасноћа је та која доприноси естетском утиску.

Stefan Ehrhardt, EMEA Go To Market Lead у компанији Гугл, ухватио се током свог предавања укоштац са изузетно изазовном темом, а то је како направити мост између онлајн и офлајн окружења, и помирити та два врло различита света у омниканалној продаји. Анализирао је промене услед потреса које је донела пандемија, бум е-комерца, али и потребу људи да ипак купују и офлајн. Говорио је о очекивањима купаца да брендови буду подједнако присутни офлајн, као и онлајн, и о значају присуства и континуитета комуникације на сваком каналу.

Будите паметнији од паметних уређаја 

Почетком године РНИДС је у сарадњи са РАТЕЛ-ом спровео истраживање о дигиталној безбедности, а закључке истраживања представио је Слободан Марковић, дигитални саветник у UNDP. Истраживање је показало да је и даље присутан тренд раста коришћења интернета у Србији, да су корисници прилично добро информисани о безбедносним ризицима – преварама, злостављању, вирусима и малверима, крађи података и др, међутим, и даље очекују да их заштите платформе које користе. Истраживање је даље показало да готово 20% корисника не прави никакав бекап података, а да корисници 40% рачунара и 30 % мобилних телефона својим уређајима приступају директно, без постављене икакве заштите. Исто тако, 20% њих признало је да се бар једном „упецало“ на е-поруку од непознате особе.

Поред истраживања, шлагворт за панел који је Слободан модерирао била је демонстрација сајбер напада, а Владан Никачевић са сарадницима показао је шта све нападач може да уради и како да кориснику нашкоди након што преузме контролу над рачунаром и паметним телефоном. Показано је како због употребе зараженог USB-a корисник може да остане без података, како његовим уређајима и комуникацијом може да се манипулише и како жртве таквог напада могу да остану без приватне, али и пословне репутације и ресурса.

Током панела Даниела Андровић, НЦЕРТ, анализирала је истраживање, али и упозоравала да преваре данас постају толико софистициране да треба посебно бити сконцентрисан да би се избегла хакерска замка. Објаснила је како препознати фишинг мејлове, али и које инциденте пријавити НЦЕРТ-у.  Дуња Мајсторовић, Siemens Energy Serbia, говорила је о добрим безбедносним праксама, од закључавања рачунара чим се од њега удаљите, до тога како један слој заштите ресурса предузећа није довољан, већ да је потребно да се поставља више слојева заштите који се непрестано прате и унапређују.

Војислав Перић, SupremeNexus, објаснио је како је остао без контроле над својим Јутјуб каналом који има више од 450 хиљада пратилаца, и како је напад изведен због чињенице да на рачунару није ажуриран оперативни систем, а нападач је искористио безбедносну „рупу“ у преинсталираној системској игрици која се налазила на рачунару.

Технологија не може да буде етична, то морају бити људи који њоме управљају

У финишу ДИДС-а публика је имала прилике да послуша три изузетна предавања на теме о којима се јако ретко говори.

Andrew McStay, директор Лабораторије за емотивну вештачку интелигенцију (AI) на Универзитету у Бангору у Великој Британији, пионир увођења етике на поље вештачке интелигенције и творац првог етичког водича за њену употребу, говорио је о односу међународне легислативе према препознавању емоција. Нагласио је да је ова област делимично препозната, међутим правно нерегулисана. Представио је и погледе јавног мњења грађана Британије према препознавању емоција и ставове о томе у којим приликама или поводима би им тако нешто било прихватљиво, а када не. 

Креативни стратег Лазар Џамић одржао је предавање на тему „Етички изазови (дигиталног) маркетинг простора“ и закључио да са етичког становишта посматрано, сви у маркетингу носе сиве шешире, и нико није потпуно бео. Рекао је да је етика ствар о којој се не говори не само у региону, већ ни на Западу. Говорио је о „црним операцијама“ у маркетингу, о различитим врстама манипулације подацима, нивоима профилисања корисника и недостацима прописа, као и о томе колико дубоко може да иде профилисање и персонализација пропаганде. 

Игор Спасић, solution architect, говорио је о етичком коду, и одговорности софтверских инжењера за код који производе и објаснио да програм треба да служи човеку који га користи. Говорио је о „игри силиконских богова“ и бројним примерима како софтвер може неетички да функционише. Навео је чињенице које говоре да је скоро свака од технолошких компанија прекршила неки етички стандард и закључио да вештачка интелигенција не може да буде етична, јер је само алат, да су људи који њоме управљају добри или лоши, а сходно томе и „тренирају“ тај алат.

Снимак конференције ДИДС сви заинтересовани могу погледати на Јутјуб каналу РНИДС-а.