Prvi put od 2010. godine od kako Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) organizuje DIDS (Dan internet domena Srbije) ova konferencija je u potpunosti realizovana onlajn. Slogan „Sluga. Gospodar. Internet.” je u tri reči opisao njenu centralnu temu – ulogu interneta u našim životima i poslovanju u proteklih godinu dana. Od pojave prvog slučaja koronavirusa u Srbiji do danas, značajan deo privrede zabeležio je usporavanje poslovanja, ali bilo je i onih koji su imali iznenađujuće veliki rast poput e-trgovine ili dostave proizvoda. Predavači i učesnici panel diskusija na DIDS-u izneli su podatke o aktuelnim i očekivanim trendovima, ali i podelili konkretne savete kako optimizovati prodajne sajtove i unaprediti komunikaciju sa klijentima. Najbolji dokaz „nove normalnosti“ o kojoj već mesecima slušamo je i podatak da su zbog odsustva publike govornici umesto aplauza dobili pohvale u prozoru za čet na sajtu konferencije. Kroz komentare je provejavala nostalgija za ličnim kontaktom, nedostatak žive reči i druženja na koje su posetioci DIDS-a navikli, ali i reči pohvale na račun ove digitalne verzije koja je po mnogo čemu pomerila standarde onlajn konferencija i učinila da se posetioci u mnogo manjoj meri osećaju virtuelno.

Konferenciju je svečano otvorio Milan Dobrijević, pomoćnik ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija, ukazavši da danas više nego ikada pre koristimo internet i telekomunikacije. On je pohvalio dosadašnji rad RNIDS-a na kreiranju ekosistema za normalno i stabilno funkcionisanje interneta u Srbiji i dodao da i država čini velike napore da omogući njegovo širenje.

Danko Jevtović, član Borda direktora ICANN-a, pojasnio je kako funkcioniše ova organizacija u čijoj nadležnosti je tehnička koordinacija interneta i upravljanje sistemom identifikatora na njemu, ali napomenuo da su ovom procesu izuzetno značajne i nacionalne organizacije poput našeg RNIDS-a čiji rad na na uspostavljanju i promociji nacionalnih domena omogućava da internet zaista postane dostupan svima, bez obzira na jezik ili pismo.

Srbija ima čak dva domena koji to omogućavaju: .rs i .срб. Oni su, istakao je Dejan Đukić, direktor RNIDS-a, zauzeli dve trećine tržišta domena u Srbiji. Njih vole i Gugl i korisnici.

Nova normalnost – digitalno i vreme Kovida

Prvi predavač na ovogodišnjem DIDS-u bio je Kei Šimada, američki preduzetnik i anđeo investitor koji je trenutno na čelu Digital Makers Lab u kompaniji IBM Japan. Šimada je ukazao na nekoliko trendova koje je pokrenula pandemija: „To su rad od kuće, nove usluge i aplikacije koje pojednostavljuju takav način rada, učenje na daljinu, vežbanje i treniranje u kućnim uslovima, onlajn trgovina, beskontaktni interfejsi i tehnologija iz oblasti medicinske zaštite i higijene“. Većina ovih trendova je poznata i našoj javnosti.  Šimada kaže da srpske kompanije ne moraju izmišljati ništa novo, već je dovoljno da prate iskustva i inovacije iz sveta i da ih prilagode sopstvenom tržištu.

Kako je Kovid „ubrzao točkove“ registracije naziva domena: priča o mitovima i podacima

Piter Van Rost, generalni menadžer CENTR-a, Udruženja evropskih nacionalnih registara domena najvišeg nivoa, govorio je o rastu registracije naziva domena tokom pandemije, ali i razbijao mitove o prevarama preko interneta.

U proteklim mesecima mogli smo čitati upozorenja brojnih kompanija koje se bave bezbednošću na internetu da je pandemija aktivirala sajber-kriminalce, među kojima su i oni koji registruju nazive domena zarad prevara na internetu. Međutim, u prva tri meseca prošle godine od 750.000 registrovanih naziva domena samo 0,8% njih je imalo neke veze sa Kovidom. Od toga je otkriven veoma mali broj, prema Van Rostovim rečima „šačica“, onih koji se koriste za sajber-kriminal i prevare.  

„Što se tiče registracije naziva domena, u Evropi se od početka pandemije beleži rast interesovanja, ali taj rast predvode nacionalni domeni. Taj rast je na šestogodišnjem maksimu od 4,4%, što je dvostruko veći rast od onog koji beleže generički domeni“, tvrdi Van Rost.

(Dobar) sluga / (loš) gospodar: internet

Da li je internet velikim preduzećima bio (dobar) sluga i (loš) gospodar, i kakve je transformacije poslovanja omogućio od početka pandemije, čuli smo na panelu istoimenog naziva koji je moderirao Vladimir Radunović.

Branka Petronijević, marketing menadžer u hotelu Crown Plaza Beograd, smatra da je internet dobar sluga ako umete da ga koristite, odnosno ako se trudite da upoznate svoje klijente i da im ponudite uslugu koja im je potrebna. Ponekad, a posebno u situacijama poput globalne pandemije, dozvoljeno je, pa čak i poželjno, u posao uključiti i neku emociju, poput empatije.

Dostava hrane se zaista pokazala kao veoma unosan posao tokom pandemije, rekao je Branimir Đurović, generalni menadžer kompanije Glovo Srbija, međutim tvrdi da je za održivi rast potrebno mnogo više od prilagođavanja datim tržišnim okolnostima i „hvatanja momenta“ –  bitno je i poznavanje potreba klijenata.

Momir Đekić, konsultant za digitalnu transformaciju i generalni menadžer u IT kompaniji Symphony, saglasan je sa ostalim učesnicima panel diskusije da bi zadovoljstvo korisnika trebalo da bude prioritet svake kompanije. „To međutim ne znači da kompanije treba samo da ispunjavaju želje svojih klijenata, već i da moraju predviđati njihove potrebe“.

Komunikacija v. 2.021: zdravije posle pandemije

Svoje viđenje kako će komunikacija izgledati u postpandemijskom svetu podelio je sa publikom i Vojislav Žanetić, satiričar i scenarista, konsultant za tržišnu komunikaciju.

„Pandemija je ograničila našu mobilnost, a samim tim i našu slobodu. Kao alternativa nam je ponuđen prelazak na digitalno poslovanje, odnosno rad od kuće, bar za neke kategorije stanovništva, koje se smatraju neesencijalnim zanimanjima. Druge profesije, poput medicinskih radnika ili onih koji pružaju komunalne usluge su ostale ’analogne’. Civilizacija se dakle podelila na digitalnu i analognu zajednicu. U takvoj situaciji i komunikacija mora ’gađati’ sve strukture društva“, smatra Žanetić.

Optimizacija sajta za bolje konverzije

Dimitrije Ostojić, stručnjak za digitalni marketing, direktor agencije Default Design, podelio je sa publikom DIDS-a savete za bolju konverziju sajtova i istakao da u ovom kontekstu konverzija podrazumeva svaku radnju koju korisnik sajta učini na svom korisničkom putovanju. Da bi korisnik prošao kroz sve željene korake potrebno je da sajt bude pregledan, intuitivan, sa jasnim porukama.

Lažni izbor – uvod u Dark UI

Pol Snoksel, kreativni direktor agencije Wunderman Thompson iz Londona pojasnio je kojim se sve trikovima koriste kreatori sajtova prilikom njihove izrade. Prodajni sajtovi veoma često suptilno navode korisnike da ponekad kupe ono što ne žele ili da ostave podatke koje nisu planirali da dele sa drugima. Ovo postižu na razne načine – drečavim bojama „mamaca“ ili isticanjem „dugmića“ koji privlače pažnju. Posavetovao je kompanije da se zapitaju, pre nego što se upuste u ovakav način poslovanja, da li bi pristale na uslove koje planiraju da ponude svojim korisnicima.

E-komerc asocijacija Srbije: E-komerc u Srbiji – nova normalnost

Članovi upravnog odbora E-komerc asocijacije Srbije Marko Mudrinić i Ivan Tanasković izjavili su da je pandemija Kovida-19 ubrzala razvoj e-trgovine za čitavih pet godina. Veliki rast poslovanja zabeležen je i u sektoru dostave.

Prema podacima Narodne banke Srbije e-trgovina je u porastu još od 2013. godine, a u 2020. godini rast plaćanja karticama na internetu u odnosu na prethodnu iznosio je 103,5%, rast vrednosti transakcija preko 80%, a ukupna vrednost transakcija plaćenih karticom je porasla za 33,3%.

Mali proizvođači na internetu

Pandemija je malim proizvođačima istovremeno i otežala poslovanje ali i otvorila nove kanale za komunikaciju sa kupcima, smatra moderatorka ovog panela Milica Čalija, vlasnica brenda Anđeli. Kada je 2012. pokretala proizvodnju ovsenih kolača ona nije mogla ni da pretpostavi da će ih jednog dana prodavati preko interneta. No, danas joj je ovo uobičajen kanal prodaje.

„Svi kanali komunikacije sa potrošačima su važni, ali najbitnijim smatram naš sajt jer je jedino on zaista naš. Društvene mreže pripadaju privatnim kompanijama koje su njihovi vlasnici“, kaže Čalija i dodaje da  je internet veoma dobar sluga ali ponekad i loš gospodar, jer se poverenje kod klijenata veoma dugo gradi a vrlo brzo može da se uruši.

On se tokom pandemije, međutim, pokazao i kao značajan, a u nekim slučajevima i jedini, izvor prihoda za male proizvođače, posebno u trenutku kada su njihova prodajna mesta bila zatvorena, kaže Ana Nešić sa platforme Mali proizvođači. Tada je poraslo interesovanje za kupovinu preko interneta, za koje se ona nada da će se zadržati i po završetku pandemije.

Marija Slović, preduzetnica i vlasnica prodavnice Domaccini radi na unapređenju dostave, ali to nije jedini izazov sa kojim se suočava. Budući da prodaje kvalitetnu prehrambenu robu domaćih proizvođača, kada je ulagala u onlajn prodaju njena glavna dilema je bila da li će neko kupiti kajmak ako prethodno ne može da ga proba, kao na pijaci. Ispostavilo se, kaže, da hoće, i to ne mali broj ljudi.

E-komerc 2021. u Srbiji: mogućnost i obaveza da budete drugačiji

Šta je sve potrebno za uspeh u e-trgovini pojasnio nam je Vladimir Kovač, internet preduzetnik i moderator poslednjeg panela na ovogodišnjem DIDS-u. Njegovi sagovornici saglasni su da je pandemija podstakla rast e-trgovine, ali upozoravaju i da treba misliti o održivosti ovog poslovanja u budućnosti.

Jedan od načina da ostvarite uspeh u e-trgovini je da se razlikujete od konkurencije, kaže Aleksandar Ilić, izvršni direktor Knjižare Roman. Njegova knjižara je to postigla omogućavanjem dostave knjiga po Beogradu u roku od 60 minuta od porudžbine. Takođe, oni se trude da održavaju lični odnos sa kupcima, te im šalju rukom pisane čestitke za praznike, a često i komuniciraju sa njima preporučujući im knjige. Reakcije kupaca na ove njihove aktivnosti su veoma pozitivne.

Oskar Borbaš, osnivač Geek Shop-a, svoj uspeh duguje – humoru. Naime, on nudi samo jedan artikal – Boban ranac – u nekoliko boja i veličina. Ipak, veliki broj pratilaca na društvenim mrežama i kupaca privukao je neformalnim obraćanjem u poslovnoj komunikaciji i duhovitošću. Međutim, ljudima koji tek ulaze u ovaj biznis ne preporučuje da se oslone samo na humor, već i na dobar poslovni plan.

Briga o kupcima je prioritet i Ivana Tanaskovića, rukovodioca sektora internet prodaje u kompaniji Planeta Sport. Kupcima je, kaže on, bitna sigurnost plaćanja, sigurnost da će dobiti naručenu robu ali i da će moći da je zamene ili dobiju refundaciju ukoliko im ona ne odgovara. „Poverenje se zaista dugo gradi, a lako izgubi, i zato sve kompanije treba da rade na smanjenju prostora za greške. Ništa ne bi trebalo da bude prepušteno slučaju“, smatra on.

U čast .RS domena Registracija naziva .RS domena počela je 10. marta 2008. godine, a godišnjice ovog datuma, bitnog za srpski internet, RNIDS godinama unazad obeležava konferencijom DIDS. Ni ovogodišnji DIDS nije odstupio od „martovske tradicije“, te je realizovan 17. marta iako u drugačijem formatu – na internetu.