DIDS 2021 Digital – umesto aplauza, pohvale na četu

18. 03. 2021.

Први пут од 2010. године од како Фондација „Регистaр националног интернет домена Србије“ (РНИДС) организује ДИДС (Дан интернет домена Србије) ова конференција је у потпуности реализована онлајн. Слоган „Слуга. Господар. Интернет.” је у три речи описао њену централну тему – улогу интернета у нашим животима и пословању у протеклих годину дана. Од појаве првог случаја коронавируса у Србији до данас, значајан део привреде забележио је успоравање пословања, али било је и оних који су имали изненађујуће велики раст попут е-трговине или доставе производа. Предавачи и учесници панел дискусија на ДИДС-у изнели су податке о актуелним и очекиваним трендовима, али и поделили конкретне савете како оптимизовати продајне сајтове и унапредити комуникацију са клијентима. Најбољи доказ „нове нормалности“ о којој већ месецима слушамо је и податак да су због одсуства публике говорници уместо аплауза добили похвале у прозору за чет на сајту конференције. Кроз коментаре је провејавала носталгија за личним контактом, недостатак живе речи и дружења на које су посетиоци ДИДС-а навикли, али и речи похвале на рачун ове дигиталне верзије која је по много чему померила стандарде онлајн конференција и учинила да се посетиоци у много мањој мери осећају виртуелно.

Конференцију је свечано отворио Милан Добријевић, помоћник министарке трговине, туризма и телекомуникација, указавши да данас више него икада пре користимо интернет и телекомуникације. Он је похвалио досадашњи рад РНИДС-а на креирању екосистема за нормално и стабилно функционисање интернета у Србији и додао да и држава чини велике напоре да омогући његово ширење.

Данко Јевтовић, члан Борда директора ICANN-а, појаснио је како функционише ова организација у чијој надлежности је техничка координација интернета и управљање системом идентификатора на њему, али напоменуо да су овом процесу изузетно значајне и националне организације попут нашег РНИДС-а чији рад на на успостављању и промоцији националних домена омогућава да интернет заиста постане доступан свима, без обзира на језик или писмо.

Србија има чак два домена који то омогућавају: .rs и .срб. Они су, истакао је Дејан Ђукић, директор РНИДС-а, заузели две трећине тржишта домена у Србији. Њих воле и Гугл и корисници.

Нова нормалност – дигитално и време Ковида

Први предавач на овогодишњем ДИДС-у био је Кеи Шимада, амерички предузетник и анђео инвеститор који је тренутно на челу Digital Makers Lab у компанији IBM Japan. Шимада је указао на неколико трендова које је покренула пандемија: „То су рад од куће, нове услуге и апликације које поједностављују такав начин рада, учење на даљину, вежбање и тренирање у кућним условима, онлајн трговина, бесконтактни интерфејси и технологија из области медицинске заштите и хигијене“. Већина ових трендова је позната и нашој јавности.  Шимада каже да српске компаније не морају измишљати ништа ново, већ је довољно да прате искуства и иновације из света и да их прилагоде сопственом тржишту.

Како је Ковид „убрзао точкове“ регистрације назива домена: прича о митовима и подацима

Питер Ван Рост, генерални менаџер CENTR-а, Удружења европских националних регистара домена највишег нивоа, говорио је о расту регистрације назива домена током пандемије, али и разбијао митове о преварама преко интернета.

У протеклим месецима могли смо читати упозорења бројних компанија које се баве безбедношћу на интернету да је пандемија активирала сајбер-криминалце, међу којима су и они који региструју називе домена зарад превара на интернету. Међутим, у прва три месеца прошле године од 750.000 регистрованих назива домена само 0,8% њих је имало неке везе са Ковидом. Од тога је откривен веома мали број, према Ван Ростовим речима „шачица“, оних који се користе за сајбер-криминал и преваре.  

„Што се тиче регистрације назива домена, у Европи се од почетка пандемије бележи раст интересовања, али тај раст предводе национални домени. Тај раст је на шестогодишњем максиму од 4,4%, што је двоструко већи раст од оног који бележе генерички домени“, тврди Ван Рост.

(Добар) слуга / (лош) господар: интернет

Да ли је интернет великим предузећима био (добар) слуга и (лош) господар, и какве је трансформације пословања омогућио од почетка пандемије, чули смо на панелу истоименог назива који је модерирао Владимир Радуновић.

Бранка Петронијевић, маркетинг менаџер у хотелу Crown Plaza Београд, сматра да је интернет добар слуга ако умете да га користите, односно ако се трудите да упознате своје клијенте и да им понудите услугу која им је потребна. Понекад, а посебно у ситуацијама попут глобалне пандемије, дозвољено је, па чак и пожељно, у посао укључити и неку емоцију, попут емпатије.

Достава хране се заиста показала као веома уносан посао током пандемије, рекао је Бранимир Ђуровић, генерални менаџер компаније Glovo Србија, међутим тврди да је за одрживи раст потребно много више од прилагођавања датим тржишним околностима и „хватања момента“ –  битно је и познавање потреба клијената.

Момир Ђекић, консултант за дигиталну трансформацију и генерални менаџер у ИТ компанији Symphony, сагласан је са осталим учесницима панел дискусије да би задовољство корисника требало да буде приоритет сваке компаније. „То међутим не значи да компаније треба само да испуњавају жеље својих клијената, већ и да морају предвиђати њихове потребе“.

Комуникација в. 2.021: здравије после пандемије

Своје виђење како ће комуникација изгледати у постпандемијском свету поделио је са публиком и Војислав Жанетић, сатиричар и сценариста, консултант за тржишну комуникацију.

„Пандемија је ограничила нашу мобилност, а самим тим и нашу слободу. Као алтернатива нам је понуђен прелазак на дигитално пословање, односно рад од куће, бар за неке категорије становништва, које се сматрају неесенцијалним занимањима. Друге професије, попут медицинских радника или оних који пружају комуналне услуге су остале ’аналогне’. Цивилизација се дакле поделила на дигиталну и аналогну заједницу. У таквој ситуацији и комуникација мора ’гађати’ све структуре друштва“, сматра Жанетић.

Оптимизација сајта за боље конверзије

Димитрије Остојић, стручњак за дигитални маркетинг, директор агенције Default Design, поделио је са публиком ДИДС-а савете за бољу конверзију сајтова и истакао да у овом контексту конверзија подразумева сваку радњу коју корисник сајта учини на свом корисничком путовању. Да би корисник прошао кроз све жељене кораке потребно је да сајт буде прегледан, интуитиван, са јасним порукама.

Лажни избор – увод у Dark UI

Пол Сноксел, креативни директор агенције Wunderman Thompson из Лондона појаснио је којим се све триковима користе креатори сајтова приликом њихове израде. Продајни сајтови веома често суптилно наводе кориснике да понекад купе оно што не желе или да оставе податке које нису планирали да деле са другима. Ово постижу на разне начине – дречавим бојама „мамаца“ или истицањем „дугмића“ који привлаче пажњу. Посаветовао је компаније да се запитају, пре него што се упусте у овакав начин пословања, да ли би пристале на услове које планирају да понуде својим корисницима.

Е-комерц aсоцијација Србије: Е-комерц у Србији – нова нормалност

Чланови управног одбора Е-комерц асоцијације Србије Марко Мудринић и Иван Танасковић изјавили су да је пандемија Ковида-19 убрзала развој е-трговине за читавих пет година. Велики раст пословања забележен је и у сектору доставе.

Према подацима Народне банке Србије е-трговина је у порасту још од 2013. године, а у 2020. години раст плаћања картицама на интернету у односу на претходну износио је 103,5%, раст вредности трансакција преко 80%, а укупна вредност трансакција плаћених картицом је порасла за 33,3%.

Мали произвођачи на интернету

Пандемија је малим произвођачима истовремено и отежала пословање али и отворила нове канале за комуникацију са купцима, сматра модераторка овог панела Милица Чалија, власница бренда Анђели. Када је 2012. покретала производњу овсених колача она није могла ни да претпостави да ће их једног дана продавати преко интернета. Но, данас јој је ово уобичајен канал продаје.

„Сви канали комуникације са потрошачима су важни, али најбитнијим сматрам наш сајт јер је једино он заиста наш. Друштвене мреже припадају приватним компанијама које су њихови власници“, каже Чалија и додаје да  је интернет веома добар слуга али понекад и лош господар, јер се поверење код клијената веома дуго гради а врло брзо може да се уруши.

Он се током пандемије, међутим, показао и као значајан, а у неким случајевима и једини, извор прихода за мале произвођаче, посебно у тренутку када су њихова продајна места била затворена, каже Ана Нешић са платформе Мали произвођачи. Тада је порасло интересовање за куповину преко интернета, за које се она нада да ће се задржати и по завршетку пандемије.

Марија Словић, предузетница и власница продавнице Domaccini ради на унапређењу доставе, али то није једини изазов са којим се суочава. Будући да продаје квалитетну прехрамбену робу домаћих произвођача, када је улагала у онлајн продају њена главна дилема је била да ли ће неко купити кајмак ако претходно не може да га проба, као на пијаци. Испоставило се, каже, да хоће, и то не мали број људи.

Е-комерц 2021. у Србији: могућност и обавеза да будете другачији

Шта је све потребно за успех у е-трговини појаснио нам је Владимир Ковач, интернет предузетник и модератор последњег панела на овогодишњем ДИДС-у. Његови саговорници сагласни су да је пандемија подстакла раст е-трговине, али упозоравају и да треба мислити о одрживости овог пословања у будућности.

Један од начина да остварите успех у е-трговини је да се разликујете од конкуренције, каже Александар Илић, извршни директор Књижаре Роман. Његова књижара је то постигла омогућавањем доставе књига по Београду у року од 60 минута од поруџбине. Такође, они се труде да одржавају лични однос са купцима, те им шаљу руком писане честитке за празнике, а често и комуницирају са њима препоручујући им књиге. Реакције купаца на ове њихове активности су веома позитивне.

Оскар Борбаш, оснивач Geek Shop-а, свој успех дугује – хумору. Наиме, он нуди само један артикал – Бобан ранац – у неколико боја и величина. Ипак, велики број пратилаца на друштвеним мрежама и купаца привукао је неформалним обраћањем у пословној комуникацији и духовитошћу. Међутим, људима који тек улазе у овај бизнис не препоручује да се ослоне само на хумор, већ и на добар пословни план.

Брига о купцима је приоритет и Ивана Танасковића, руководиоца сектора интернет продаје у компанији Планета Спорт. Купцима је, каже он, битна сигурност плаћања, сигурност да ће добити наручену робу али и да ће моћи да је замене или добију рефундацију уколико им она не одговара. „Поверење се заиста дуго гради, а лако изгуби, и зато све компаније треба да раде на смањењу простора за грешке. Ништа не би требало да буде препуштено случају“, сматра он.

У част .RS домена Регистрација назива .RS домена почела је 10. марта 2008. године, а годишњице овог датума, битног за српски интернет, РНИДС годинама уназад обележава конференцијом ДИДС. Ни овогодишњи ДИДС није одступио од „мартовске традиције“, те је реализован 17. марта иако у другачијем формату – на интернету.