Преко 370 посетилаца и 1300 гледалаца интернет преноса могло је да прати 50 домаћих и страних говорника на седмој годишњој конференцији о Интернету ДИДС 2016. Овогодишњи Дан интернет домена Србије одржан је 15. и 16. марта у Београду, под слоганом „Живимо Интернет… Глобално – Безбедно – Локално“, а организатор је била Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС). ДИДС је одржан уз подршку ICANN-а, а пратећи програм другог дана је био Регионални интернет форум – РИФ 2016.
Војислав Родић, председник УО РНИДС-а, отворио је ДИДС 2016 објашњењем да је улога РНИДС-а “управљање националним доменима највишег нивоа, али суштина тог процеса је заправо омогућавање остваривања личног и националног идентитета на Интернету”. На овогодишњем ДИДС-у се говорило и о будућности Интернета на глобалном нивоу, с обзиром на одлуку америчких власти да одустану од надзора над IANA функцијама, али и о безбедности информационо-комуникационих система у Србији и њеном окружењу.
“Ви, владе индустријског света, ви истрошени џинови од меса и челика, ја долазим из сајбер-простора, новог дома ума. У име будућности, тражим од вас из прошлости да нас оставите на миру. Нисте добродошли међу нас. Немате суверенитет тамо где се ми окупљамо”. Читањем ових поетичних речи из увода у “Декларацију независности сајбер-простора” стару 20 година, започет је први блок Дана интернет домена Србије 2016 (ДИДС2016) под називом “Глобално”.
Незаобилазна тема у првој панел дискусији, коју је водио Владимир Радуновић из Дипло фондације, била је вест да је америчка Влада после двогодишњих преговора са представницима интернет заједнице и регулативних тела постигла договор да надзор над IANA функцијама пренесе на глобалну интернет заједницу, односно на ICANN (Интернет корпорацију за додељене називе и бројеве).
ICANN, као и наш РНИДС, функционишу по такозваном вишеактерском моделу организације, који подразумева неку врсту саморегулације у управљању Интернетом, односно учешће компанија, удружења и организација цивилног друштва у доношењу битних одлука и надзору над њиховим спровођењем, али и уз узимање у обзир ставова надлежних државних институција.
Габријела Шитек, менаџерка за односе са заинтересованим странама за Централну и Источну Европу (CIE) у ICANN-у, рекла је тим поводом да, пре него што прославимо овај договор, ипак треба сачекати 90 дана да Сједињене Америчке Државе размотре све аспекте договора и званично их потврде, када ће “Интернет заиста постати независан”. Она је такође позвала све заинтересоване да се укључе у рад ICANN-а, јер ова организација подржава демократизацију управљања Интернетом, и радо би прихватила свеже идеје и стручност, како из цивилног друштва тако и из пословног света. “Компанијама можда то изгледа као трошење времена, али ако мало боље размислите – зашто бисте допустили да неко други доноси одлуке о функционисању Интернета који користите сваки дан, ако и ви сами можете узети учешће у томе”, упитала је Шитек окупљене у Кристалној дворани Хотела „Хајат Риџенси Београд“.
Мајк Силбер, члан Управног одбора ICANN-а, се надовезао на ову тему констатацијом да су са преносом надзорних функција на ICANN сагласне и оне државе које су се осећале “истиснуто” у области регулације сајбер-простора, и да је вероватно најбоље решење овог проблема пренос поменуте фукнције на глобалну вишеактерску интернет заједницу, на модел који се кроз рад ICANN-а доказао као успешан.
Волф Лудвиг, председавајући European Regional At-Large Organization (EURALO), истакао је да сви који желе треба да се укључе у регулацију Интернета, и да би било добро да се у истој активира и више људи из CIE региона. Не треба се у овом погледу ослањати на представнике законодавне власти или правосуђе, јер они, осим ретких изузетака, не баратају добро знањем о овој области, поручио је он. “Управљање Интернетом треба да иде одоздо на горе, од народа ка власти, а не обрнуто. Сви морамо да допринесемо дијалогу о кључним елементима функционисања Интернета, морамо саветовати али и критиковати доносиоце одлука, како бисмо се изборили за унапређење функционисања мреже”, рекао је Лудвиг подсећајући да се у Швајцарској ова питања понекад решавају и референдумом.
Марилиа Масиел, координатор Центра за технологије и друштво при Getulio Vargas Фондацији, обратила се публици ДИДС-а путем Скајпа из Бразила, напоменувши да је неутралност Интернета веома важна тема у њеној земљи и да јој се чини да власти широм света напокон почињу да схватају нужност сарадње са цивилним сектором у области управљања Интернетом.
О трендовима безбедности на Интернету говорило се на другом панелу, под називом „Безбедно“, који је модерирао Слободан Марковић, саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом у РНИДС-у. Наиме, почетком ове године у Србији је усвојен Закон о информационој безбедности који уређује мере заштите од безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, одговорност правних лица приликом управљања и коришћења истих, али и одређује надлежне органе за спровођење мера заштите, координацију између чинилаца заштите и праћење правилне примене прописаних мера заштите. Тиме је дат законски оквир за будуће функционисање CERT-ова, тела која би требало да се баве превенцијом безбедносних инцидената, отклањањем истих и едукацијом, односно подизањем свести код грађана, привреде и јавних служби о значају ИКТ безбедности.
Небојша Јокић, начелник МУП-CERT-а, из нашег Министарства унутрашњих послова, рекао је на конференцији како овај CERT постоји много краће него они из околних земаља, али да је за ових 20-так месеци рада успостављена организација која ће моћи да одговори будућим изазовима и да се у том циљу ради на информационој едукацији свих запослених у полицији.
Његов колега из Словеније, Горазд Божич, директор SI-CERT, ARNES, поделио је искуства овог тела које је прошле године напунило 20 година, нагласивши да је сајбер криминал за то време веома напредовао и да стручњаци који раде у CERT-овима морају пратити технолошки напредак истом брзином као и прекршиоци закона. Једна од битних промена је појава злонамерног софтвера који се креира да би се изнајмљивао другима (CaaS – Crime as a Service) за потребе напада на различите локације на Интернету, што је практично постао нови интернет бизнис модел. Божич је истакао да су најчешћа мета хакерских напада у Словенији банке, са циљем приступања подацима који се могу злоупотребити за стицање личне користи оних који упадају у њихове системе. Но, по његовим речима, и банке, али и многе друге институције, су постале свесне потребе да се обезбеде од хакерских или било којих других напада преко мреже.
Филип Влашић, специјалиста за рачунарску безбедност, HR-CERT, CARnet, је рекао да у Хрватској CERT званично постоји од 2008. али заправо послује од 2010. од када се у безбедносном послу променило много тога – пре пет година нити је било толико разноврсних уређаја за приступ Интернету, нити је било раширено коришћење паметних телефона са више врста и верзија оперативних система. Због наведеног је све теже радити информациону форензику, али је зато и важно да постоје тела попут CERT-ова, закључио је он.
Душан Стојичевић, члан Извршног одбора SEEDIG-а, и бивши председник УО РНИДС-а, додао је да и сам РНИДС планира стварање свог CERT-а који ће покривати домаћи доменски простор, односно домене .RS и .СРБ. Он је критиковао поменути закон јер њиме није дефинисана критична инфраструктура, и нагласио да мора да постоји константна сарадња између приватног сектора, у чијем је власништву већи део инфраструктуре, и надзорних органа.
Сава Савић, помоћник министра за информационо друштво из нашег Министарства трговине туризма и телекомуникација, говорио је, осим о Закону о информационој безбедности, и о свакодневним дилемама са којима се корисници Интернета суочавају, али је и одговарао на питања попут – да ли треба право на приватност подредити безбедности. “Постоји институција која штити право грађана на приватност и са њом други државни органи често праве компромисе, али када се ради о подацима којима се некоме може спасити живот – као на пример у случају отмице детета чији сигнал мобилног телефона је могуће пратити – онда је свакако важније спасавање особе и ништа се овом циљу не може подредити”, рекао је он и додао да то ипак не значи да ће било ко из безбедносних структура некажњено злоупотребљавати могућност приступа подацима грађана.
Трећи блок ДИДС-а, овога пута назван „Локално“, који је водио Радомир Лале Марковић из „TAG Media“, приказао је преглед угледних локација на националним интернет доменима .RS и .СРБ. Представници 12 домаћих интернет сајтова, портала и онлајн пројеката говорили су о својим искуствима и развојном путу.
Другог дана ДИДС-а одржан је Регионални интернет форум – РИФ 2016, који је окупио педесетак представника националних интернет регистара из југоисточне Европе, представнике државних органа, локалних интернет заједница и глобалних интернет организација, као и правне експерте из региона са академским и практичним искуством. Међу темама овог стручног скупа били су пројекти у области е-Управе, проблематика IDN домена, ауторска права и други правни аспекти везани за Интернет, као и безбедност на Интернету са гледишта образовања, подизања свести и правне усклађености. Детаљне информације о учесницима и програму РИФ 2016 налазе се на сајту на адреси rif.rs.