ДИДС 2012

Трећа годишња конференција о развоју Интернета на .RS и .СРБ доменским просторима Србије – ДИДС 2012, одржана је 22. марта, у Хотелу „Москва“ у Београду. Овогодишњи Дан интернет домена Србије, у организацији Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС), окупио је 25 говорника из земље и света и око 230 посетилаца.

Програм је био подељен у три блока. Главна тема првог блока, који је носио назив „Ново на Интернету, код нас и у свету“, били су интернационализовани домени, односно интернет домени на националним писмима и њихов значај за развој локализованог садржаја на Интернету.

Други блок, под називом „Ћирилица на Интернету, Интернет на ћирилици“, окупио је домаће стручњаке који су ту тему осветлили из различитих углова: технолошког, филолошког, библиотечког, правног, дизајнерског, културно-образовног и научног.

„Успешни пројекти на .RS домену“ били су тема трећег блока Конференције, који је представио 11 интернет локација чији су садржаји или сервиси значајни за домаћу интернет понуду.

Програм ДИДС 2012

09:30
Регистрација посетилаца
10:00
Блок 1:
Ново на Интернету, код нас и у свету

Модератор: Владимир Радуновић, координатор програма управљања Интернетом, Дипло фондација, Србија

Новотарија на Интернету никад више: нови сервиси, пословни модели, нови домени највишег нивоа (gТLD), мултијезичност… Овакав брз развој и све већи значај Интернета за друштво прате и убрзани политички процеси: све већа тенденција уплитања држава у управљање Интернетом и критичним ресурсима ради веће контроле, али и све већи отпор корисника и друштва већој регулативи и евентуалном ограничавању слобода на Интернету. Причаћемо о „врућој“ 2011. (и „врелијој“ 2012. години) за Интернет: новим доменима и ефектима, тенденцијама контроле садржаја и одговорности посредника, о глобалним политичким превирањима око Интернета, о потенцијалима мултијезичног Интернета и интернационализованих домена за развој друштва, економским, политичким и практичним изазовима и конкретним искуствима са арапског и словенског дела Интернета, на писмима која до јуче нису била присутна на тај начин…

Кључна питања – Чији је ово бренд?

  • Да ли у 2012. државе преузимају контролу над Интернетом?
  • У којој мери је отвореност Интернета и слобода коришћења угрожена актима попут ACTA, и какви изазови још предстоје?
  • Како ће нови домени највишег нивоа, попут .cocacola или .beograd, утицати на развој Интернета?
  • Да ли домени на локалном писму (арапском, ћирилици…), попут .срб, могу да помогну развој локалног садржаја и сервиса?

  • Интернет и светВладимир Радуновић
    Ретроспектива актуелних глобалних збивања око Интернета у 2011. и очекивани догађаји у 2012.

  • Интернационализовани домени (IDN) и арапска искустваКалед Фатал
    Предности локалног језика/писма за развој тржишта, могућности на вебу, значај и развој локализованог садржаја и пословни потенцијали, искуства са арапским на Интернету, IDN и нови gTLD-ови.

  • Ћирилица на руском ИнтернетуГеорги Георгиевски
    Како је Русија, као прва земља која је увела ћирилички интернет домен, веома брзо стигла до броја од више стотина хиљада регистрованих домена.

  • РНИДС између два ДИДС-аВојислав Родић
    Ретроспектива РНИДС-а између два ДИДС-а и поређење са светским трендовима (IDN ccTLDs), уз кратак преглед активности до краја 2012.

  • 4ПИ пројектиЗоран Станојевић
    Принципи, резултати и значај Програма подршке пројектима популаризације Интернета (4ПИ) за 2011.

11:50
Кафе пауза
12:10
Блок 2:
Ћирилица на Интернету, Интернет на ћирилици

Модератор: Тамара Вученовић, уредник и водитељ емисије „Дигиталне иконе“ РТС – Радио Београд 2

О ћирилици на Интернету из различитих углова: технолошког, филолошког, библиотечког, правног, дизајнерског, културно-образовног и научног. Које могућности и изазове нашем националном ћириличком писму доносе нове технологије и Интернет? На које начине можемо да чувамо и промовишемо српску културну баштину у дигиталном 21. веку? Шта је дигитална хуманистика? Како закон регулише поједина питања из области транскрипције, транслитерације и заштите ауторских права? Како се води брига о формирању фонда оригиналних типографских писама која садрже ћирилицу?


  • Како ћирилица ради на ИнтернетуСлободан Марковић и Михајло Стефановић
    Технолошка и техничка објашњења како се адресе у .СРБ домену преводе у ASCII кодове, како ће ћирилица радити на различитим платформама и који нас евентуални проблеми очекују.

  • Српска научна и културна баштина на ИнтернетуПроф. др Александра Вранеш
    Из угла филолога и истраживача писане речи – на које начине можемо да чувамо и промовишемо српску научну и културну баштину на Интернету и у дигиталном 21. веку.

  • Интернет у библиотекамаМирко Марковић
    Коришћење Интернета у домаћим библиотекама, значај ћирилице и .СРБ домена за библиотечке базе и дескрипторе у свету, као и представљање пројекта „Да буде .СРБ, Интернет у библиотекама“.

  • Дигитална хуманистикаТома Тасовац
    О дигиталној хуманистици, „Српском рјечнику“ Вука Стефановића Караџића, ћирилици и Интернету као платформи за размену знања, као и о Дигиталној библиотеци српског културног наслеђа.

  • Ћириличка типографија на ИнтернетуОливера Стојадиновић
    О Удружењу „Типометар“ и формирању фонда оригиналних типографских писама која садрже ћирилицу, као и о ћириличкој типографији из угла аутора фонтова и администратора сопственог сајта.

  • Заштита интелектуалне својине на ИнтернетуВладимир Марић
    О заштити интелектуалне својине на Интернету, са посебним освртом на ћириличко писмо и заштити брендова на ћирилици.

13:30
Кафе пауза
13:50
Блок 3:
Успешни пројекти на .RS домену

Модератори: Иван Ћосић, Chief Everything Officer, Plain & Hill
Милоје Секулић, Интернет консултант, Интернет агенција

Ни економска криза, ни просечно најнижа плата у региону, ни „ситуација у друштву“, ни неизвесност тачног датума уласка у ЕУ, ни питање селектора репрезентације, ни врло топло и сушно лето, ни ледено доба ове зиме… Ништа не може да спречи неке сјајне људе да сањају своје виртуелне снове. Они праве неке веб пројекте који нас информишу, забављају, помажу нам у послу и животима или су нам на неки други начин корисни. Погледајмо шта су урадили у протеклих годину дана и наградимо их аплаузом, али и твитовима и шеровањем.


  • Корпоративани сајт дерматолошког ласер центраИвица Корен, власник
    Пионирски пројекат у коришћењу Интернета у пословне сврхе, као медија за презентацију и промоцију услуга и привлачење нових корисника.
    www.epilion.rs

  • Место које повезује дизајнере и клијентеwww.greendesign.rs – Дарко Видић, покретач
    Једини домаћи дизајн сервис који повезује дизајнере са клијентима, тако што је по crowdsourcing систему клијентима омогућено да објаве потребу за графичким материјалима и да изаберу и купе само једно од бројних решења које им понуде дизајнери, чланови портала.

  • Медијски интернет сервисwww.infolink.rs – Горан Сивачки, власник
    Сервис намењен брзој размени фотографија, клијентима омогућава да фотографије са њихових догађаја буду доступне свима, а медијима бесплатно преузимање фотографија и информација из разних области.

  • Регионални интернет порталwww.juznevesti.rs – Витомир Огњановић, покретач
    Један од првих регионалних информативних портала у Србији, покрива све релевантне теме у Јужној Србији, са огромним утицајем на друштвену и медијску сцену у том региону.

  • Информативно-забавни порталwww.telegraf.rs – Антоније Ковачевић, главни и одговорни уредник
    Нови медијски портал који нема упориште у редакцији у традиционалним медијима, а за мање од месец дана постигао огромну популарност, посебно код корисника друштвених мрежа.

  • Клуб правих мужјакаwww.tarzanija.rs – Радомир Баста, покретач
    Онлајн магазин покренут 2011. године, писан слободнијим стилом, како сами кажу „магазин за праве (тј. криве) мужјаке и оне који то ни уз помоћ њега неће постати“.

  • Сајт за нормалне женеwww.tetka.rs – Мирјана Мимица, оснивач
    Није за жене које живе у рекламама у којима је све увек дивно, чисто, миришљаво, где су сви лепи, насмејани, здрави и срећни, већ за нормалне, просечне жене које се суочавају са нормалним, просечним проблемима, радостима, тугама, пословима.

  • Блог о виралном и герила маркетингуwww.buzzilla.rs – Марија Марковић, покретач
    Све о маркетинг buzzu, модерном и несвакидашњем online и offline оглашавању, уз два алата који мере утицајност Google+ корисника и блогова, веома популарни мерни инструмент утицаја online медија и појединаца у региону.

  • Виртуелни центар за вођење каријере и саветовањеwww.karijera.mingl.rs – Јелена Манић, покретач
    Мингл – Каријерни профили су први онлајн систем који помаже средњошколцима да самостално и промишљено одаберу будућу каријеру.

  • Веб сервис који олакшава живот и пословањеwww.uplatnica.rs – Јован Милићевић, покретач
    Веб сервис захваљујући коме можете лако да направите већи број уплатница, одштампате их или направите слике од њих и потом их искористите у банци.

  • Окупљалиште Андроиђана из нашег дела Галаксијеwww.srbodroid.rs – Васиљ Милошевић, покретач
    Портал са новостима из Андроид света, актуелностима везаним за ову платформу, моделима телефона са Андроидом, апликацијама и сервисима, као и свим интересантним темама из Андроид екосистема.

  • Пројекат „Читај ми“www.alfanum.co.rs – проф. др Владо Делић
    Говорни портали су били интересантни за особе оштећеног вида, али са повећањем квалитета синтетизованог говора и тачности препознавања говора омогућује се говорна комуникација са рачунарима и телефонима, паметним кућама…

15:30
Коктел

Учесници ДИДС 2012

Слободан Марковић

Слободан Марковић

Дигитални саветник у Програму Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији
Владимир Марић

Владимир Марић

Правни факултет Универзитета Унион у Београду
мр Тома Тасовац
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/toma_tasovac.jpg

Дигитална хуманистика

О дигиталној хуманистици, „Српском рјечнику“ Вука Стефановића Караџића, ћирилици и Интернету као платформи за размену знања, као и о Дигиталној библиотеци српског културног наслеђа.

Студирао је славистику на Харварду, а магистрирао компаративну књижевност на Принстону.

Тренутно докторира на Тринити колеџу у Даблину. Изучава сложене лексичке архитектуре у електронској лексикографији и бави се интеграцијом дигиталних библиотека и језичких ресурса. Редовно води семинаре и радионице из нових медија у Немачкој, Источној Европи и Централној Азији. Главни је програмер и уредник пројекта Транспоетика: дигитална платформа за српски језик и књижевност (www.transpoetika.org). Блогује на адреси www.metapoetika.org.

Пројекат "Читај ми"
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/projekatcitajmi.jpg

www.alfanum.co.rs

Говорни портали су били интересантни за особе оштећеног вида, али с повећањем квалитета синтетизованог говора и тачности препознавања говора, омогућује се говорна комуникација с рачунарима и телефонима, паметним кућама…

www.alfanum.co.rs

www.karijera.mingl.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/karijera.jpg

Виртуелни центар за вођење каријере и саветовање

Мингл – Каријерни профили су први онлајн систем који помаже средњошколцима да самостално и промишљено одаберу будућу каријеру.

Виртуелни центар за вођење каријере и саветовање

Калед Фатал
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/kaled_fatal.jpg

Multilingual Internet групацијa се састоји од неколико компанија и невладиних организација чија је мисија да ојачају и повежу тржишта у развоју и милијарде садашњих и будућих интернет корисника који не говоре енглески језик са корисницима Интернета на енглеском.

Калед је још 1990. повео иницијативу за глобални мултијезични Интернет, који ће се коначно остварити 2013. у виду мултијезичких интернационализованих генеричких домена највишег нивоа (IDN gTLD). Као председавајући MINC конзорцијума (www.internet.org.rs), учествовао је у припреми Светског самита о информационом друштву Уједињених нација (WSIS) од 2001 до 2005. и одиграо једну од кључних улога у уметању клаузуле о мултијезичности на Интернету у женевску Декларацију о принципима WSIS 2003. Члан је и Комитета саветника председника ICANN-a на тему интернационализованих домена (IDN) од оснивања овог комитета 2005.

Мирко С. Марковић
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/mirko_s_markovic.jpg

Дипломирао је 1982. на Филолошком факултету у Београду. Аутор је десетак књига, десет година се бавио новинарством и један је од првих уредника Арт ТВ.

Области интересовања: истраживање Интернета и модернизација библиотечког погледа на свет. Председник је Интернет клуба – www.internet.org.rs, а води и пројекат www.biblioteke.org.rs. Аутор је библиотечких веб мрежа у Србији и региону (Хрватска, Босна и Херцеговина, Република Српска, Црна Гора) – www.knjiznice.org.

www.uplatnica.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/uplatnica_rs.jpg

Веб сервис који олакшава живот и пословање

Веб сервис захваљујући коме можете лако да направите већи број уплатница, одштампате их или направите слике од њих и потом их искористите у банци.

Слободан Марковић
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/slobodan-markovic-dids-2019.png

Слободан Марковић ради као дигитални саветник у Програму Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији. Већ 20 година активно учествује у заступању и формулисању ИKТ политика у Србији. Пре ангажмана у UNDP, радио је у Регистру националног интернет домена Србије (РНИДС) као саветник за ИKТ политику и односе са интернет заједницом. Између 2014. и 2017. био је члан Multistakeholder Advisory Group (MAG), која саветује Генералног секретара УН о одржавању светског Форума о управљању интернетом (IGF). У периоду од 2008. до 2012. био је специјални саветник министарке у Министарству телекомуникација и информационог друштва, где је учествовао у доношењу низа прописа из области телекомуникација, е-управе и е-пословања. Године 2010. уручена му је награда “е-Трговина award“ за деценијски допринос развоју е-пословања у Србији.

www.tarzanija.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/tarzanija_rs.jpg

Клуб правих мужјака

Онлајн магазин покренут 2011. године, писан слободнијим стилом, како сами кажу „магазин за праве (тј. криве) мужјаке и оне који то ни уз помоћ њега неће постати“.

www.srbodroid.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/srbodroid_rs.jpg

Портал са новостима из Андроид света, актуелностима везаним за ову платформу, моделима телефона са Андроидом, апликацијама и сервисима, као и свим интересантним темама из Андроид екосистема.

Оливера Стојадиновић
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/olivera_stojadinovic.jpg

Редовни професор ФПУ на предмету Писмо. Области деловања: пројектовање писма, калиграфија, опрема књиге, графика.

Самостално и групно излагала у земљи и иностранству, добитник бројних награда и признања. Члан тима који је радио на реконструкцији раних књижних типографских ћирилица. Један од оснивача Удружења „Типометар“, чије су активности усмерене на типографију и графички дизајн, израду и дистрибуцију фонтова домаћих аутора, као и формирању фонда оригиналних типографских писама која садрже ћирилицу слободних за коришћење. Аутор је пројекта „Ћирилице на поклон“ у сарадњи са Секретаријатом за културу Града Београда. Сарађује са ITC (International Typeface Corporation), САД.

Михаило Стефановић
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/mihailo_stefanovic.jpg

Информатичар и заљубљеник у технологију. Оснивач и директор предузећа „Сигнет ЦС“ из Београда, које се бави развојем, саветовањем и пружањем информатичких услуга

Проблемом српског језика и писма на мрежи бави се од 1994. године, када је почео технички да уређује електронско издање часописа „Књижевна реч“. Учествује у оснивању Пројекта „Растко“ 1997. године, и данас је његов информатички директор и аутор главних програмских решења. Учестовао је или водио развој десетина интернет пројеката за државне, културне и црквене институције.

www.tetka.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/tetka_rs.jpg

Сајт за нормалне жене

Није за жене које живе у рекламама у којима је све увек дивно, чисто, миришљаво, где су сви лепи, насмејани, здрави и срећни, већ за нормалне, просечне жене које се суочавају са нормалним, просечним проблемима, радостима, тугама, пословима.

www.greendesign.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/greendesign_rs.jpg

Место које повезује дизајнере и клијенте

Једини домаћи дизајн сервис који повезује дизајнере са клијентима, тако што је по crowdsourcingсистему клијентима омогућено да објаве потребу за графичким материјалима и да изаберу и купе само једно од бројних решења које им понуде дизајнери, чланови портала.

Георги Георгијевски
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/georgi_georgijevski.jpg

Истакнути руски експерт за Интернет, члан је .RU Координационе групе од 1998.

Допринео је обликовању Координационог центра као националног тела за управљање .RU и .РФ доменима највишег нивоа, а од 2001. је шеф Службе за овлашћене регистре и корисничку подршку. Као оснивач првог националног професионалног веб хостинг провајдера, Георги је еванђелиста виртуелних наменских хостинг сервиса, и доследно се залаже за слободан, отворен и разноврстан Интернет говорећи на бројним домаћим и међународним конференцијама и конгресима.

www.buzzilla.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/buzzilla_rs.jpg

Блог о виралном и герила маркетингу

Све о маркетинг buzzu, модерном и несвакидашњем online и offline оглашавању, уз два алата који мере утицајност Google+ корисника и блогова, веома популарни мерни инструмент утицаја online медија и појединаца у региону.

проф. др Александра Вранеш
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/aleksandra_vranes.jpg

Дипломирала је на Филолошком факултету 1983, а докторирала 1988.

Од 2000. до 2006. била је управник Катедре за библиотекарство и информатику, а две године била је и начелник Одељења за развој и унапређење библиотечке делатности у Србији у оквиру Народне библиотеке Србије. Ужа област интересовања: библиографија и библиотечки менаџмент. Иницијатор је и организатор више међународних и националних научних скупова. Објавила је преко 50 радова у часописима и зборницима. Аутор је монографија „Српска библиографија у периоду 1766-1940.“ и „Основи библиографије“. Главни је уредник научног зборника „Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића“. Члан је републичких комисија за полагање стручног испита и за унапређење у виша стручна звања. Председник је Библиотекарског друштва Србије.

www.juznevesti.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/juznevesti_rs.jpg

Регионални интернет портал

Један од првих регионалних информативних портала у Србији, покрива све релевантне теме у Јужној Србији, са огромним утицајем на друштвену и медијску сцену у том региону.

www.epilion.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/epilion_rs.jpg

Корпоративани сајт дерматолошког ласер центра

Пионирски пројекат у коришћењу Интернета у пословне сврхе, као медија за презентацију и промоцију услуга и привлачење нових корисника.

Војислав Родић
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/vojislav_rodic_2012.jpg

Војислав Родић има 25 годинa радног искуства у ИКТ области, од чега последњих 15 година као директор фирме „I Net“.

Фокусиран је на имплементацију интернет технологија у разним организацијама – државним агенцијама, корпорацијама и МСП сектору. Један је од 17 оснивача РНИДС-а, од 2006. до 2009. био је члан Управног одбора РНИДС-а, а 2010. био је координатор Радне групе за израду нацрта Правилника за регистрацију ћириличког интернет домена Србије.

Владимир Марић
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/vladimir_maric_2012.jpg

Владимир Марић je рођен 1972. године у Лозници. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, а магистрирао 2004. године одбранивши тезу из области злоупотреба web технологије.

Магистрирао је и на Правном факултету универзитета у Торину, са темом Protection of Color Trademarks. Oд 1998. године запослен је у Заводу за интелектуалну својину, данас на месту помоћника директора за Сектор за ауторско и сродна права и међународну сарадњу. Од 2003. године ради и као универзитетски наставник на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

Ужа област интересовања – ауторско и сродна права, интернет право и жигови. Објавио је већи број стручних чланака из области жиговног, ауторског и интернет права, као и књигу под насловом »Форма жига«. Био је члан радне групе која је написала »Правилник о регистровању назива домена у Србији и Црној Гори«. Учествовао је као предавач на бројним семинарима посвећеним заштити интелектуалне својине.

www.telegraf.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/telegraf_rs.jpg
Учесник 3. блока

Информативно-забавни портал

Нови медијски портал који нема упориште у редакцији у традиционалним медијима, а за мање од месец дана постигао огромну популарност, посебно код корисника друштвених мрежа.

Зоран Станојевић
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/zoran_stanojevic.jpg

Зоран Станојевић се већ преко 30 година бави новинарством. Радио је за недељник „Време“ и BBC World Service, америчку ТВ мрежу NBC, а био је и београдски дописник MSNBC.COM током деведесетих.

Тренутно је уредник емисије „Око“ на РТС-у. Аутор је књиге „Три благе везе о Интернету“ издате 1997. (друго издање 1998.) и аутор рубрике „Навигатор“ у недељнику „Време“ од 2000. Члан је Комисије РНИДС-а за Програм подршке пројектима популаризације Интернета (4ПИ) за 2011.