Архива: ДИДС 2016

Преко 370 посетилаца и 1300 гледалаца интернет преноса могло је да прати 50 домаћих и страних говорника на седмој годишњој конференцији о Интернету ДИДС 2016. Овогодишњи Дан интернет домена Србије одржан је 15. и 16. марта у Београду, под слоганом Живимо Интернет… Глобално – Безбедно – Локално, а организатор је била Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС). ДИДС је одржан уз подршку ICANN-а, а пратећи програм другог дана је био Регионални интернет форум – РИФ 2016.

DIDS-2016-Vest-fin

Војислав Родић, председник УО РНИДС-а, отворио је ДИДС 2016 објашњењем да је улога РНИДС-а “управљање националним доменима највишег нивоа, али суштина тог процеса је заправо омогућавање остваривања личног и националног идентитета на Интернету”. На овогодишњем ДИДС-у се говорило и о будућности Интернета на глобалном нивоу, с обзиром на одлуку америчких власти да одустану од надзора над IANA функцијама, али и о безбедности информационо-комуникационих система у Србији и њеном окружењу.

“Ви, владе индустријског света, ви истрошени џинови од меса и челика, ја долазим из сајбер-простора, новог дома ума. У име будућности, тражим од вас из прошлости да нас оставите на миру. Нисте добродошли међу нас. Немате суверенитет тамо где се ми окупљамо”. Читањем ових поетичних речи из увода у “Декларацију независности сајбер-простора” стару 20 година, започет је први блок Дана интернет домена Србије 2016 (ДИДС2016) под називом “Глобално”.

Незаобилазна тема у првој панел дискусији, коју је водио Владимир Радуновић из Дипло фондације, била је вест да је америчка Влада после двогодишњих преговора са представницима интернет заједнице и регулативних тела постигла договор да надзор над IANA функцијама пренесе на глобалну интернет заједницу, односно на ICANN (Интернет корпорацију за додељене називе и бројеве).

ICANN, као и наш РНИДС, функционишу по такозваном вишеактерском моделу организације, који подразумева неку врсту саморегулације у управљању Интернетом, односно учешће компанија, удружења и организација цивилног друштва у доношењу битних одлука и надзору над њиховим спровођењем, али и уз узимање у обзир ставова надлежних државних институција.

Габријела Шитек, менаџерка за односе са заинтересованим странама за Централну и Источну Европу (CIE) у ICANN-у, рекла је тим поводом да, пре него што прославимо овај договор, ипак треба сачекати 90 дана да Сједињене Америчке Државе размотре све аспекте договора и званично их потврде, када ће “Интернет заиста постати независан”. Она је такође позвала све заинтересоване да се укључе у рад ICANN-а, јер ова организација подржава демократизацију управљања Интернетом, и радо би прихватила свеже идеје и стручност, како из цивилног друштва тако и из пословног света. “Компанијама можда то изгледа као трошење времена, али ако мало боље размислите – зашто бисте допустили да неко други доноси одлуке о функционисању Интернета који користите сваки дан, ако и ви сами можете узети учешће у томе”, упитала је Шитек окупљене у Кристалној дворани Хотела „Хајат Риџенси Београд“.

Мајк Силбер, члан Управног одбора ICANN-а, се надовезао на ову тему констатацијом да су са преносом надзорних функција на ICANN сагласне и оне државе које су се осећале “истиснуто” у области регулације сајбер-простора, и да је вероватно најбоље решење овог проблема пренос поменуте фукнције на глобалну вишеактерску интернет заједницу, на модел који се кроз рад ICANN-а доказао као успешан.

Волф Лудвиг, председавајући European Regional At-Large Organization (EURALO), истакао је да сви који желе треба да се укључе у регулацију Интернета, и да би било добро да се у истој активира и више људи из CIE региона. Не треба се у овом погледу ослањати на представнике законодавне власти или правосуђе, јер они, осим ретких изузетака, не баратају добро знањем о овој области, поручио је он. “Управљање Интернетом треба да иде одоздо на горе, од народа ка власти, а не обрнуто. Сви морамо да допринесемо дијалогу о кључним елементима функционисања Интернета, морамо саветовати али и критиковати доносиоце одлука, како бисмо се изборили за унапређење функционисања мреже”, рекао је Лудвиг подсећајући да се у Швајцарској ова питања понекад решавају и референдумом.

Марилиа Масиел, координатор Центра за технологије и друштво при Getulio Vargas Фондацији, обратила се публици ДИДС-а путем Скајпа из Бразила, напоменувши да је неутралност Интернета веома важна тема у њеној земљи и да јој се чини да власти широм света напокон почињу да схватају нужност сарадње са цивилним сектором у области управљања Интернетом.

О трендовима безбедности на Интернету говорило се на другом панелу, под називом „Безбедно“, који је модерирао Слободан Марковић, саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом у РНИДС-у. Наиме, почетком ове године у Србији је усвојен Закон о информационој безбедности који уређује мере заштите од безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, одговорност правних лица приликом управљања и коришћења истих, али и одређује надлежне органе за спровођење мера заштите, координацију између чинилаца заштите и праћење правилне примене прописаних мера заштите. Тиме је дат законски оквир за будуће функционисање CERT-ова, тела која би требало да се баве превенцијом безбедносних инцидената, отклањањем истих и едукацијом, односно подизањем свести код грађана, привреде и јавних служби о значају ИКТ безбедности.

Небојша Јокић, начелник МУП-CERT-а, из нашег Министарства унутрашњих послова, рекао је на конференцији како овај CERT постоји много краће него они из околних земаља, али да је за ових 20-так месеци рада успостављена организација која ће моћи да одговори будућим изазовима и да се у том циљу ради на информационој едукацији свих запослених у полицији.

Његов колега из Словеније, Горазд Божич, директор SI-CERT, ARNES, поделио је искуства овог тела које је прошле године напунило 20 година, нагласивши да је сајбер криминал за то време веома напредовао и да стручњаци који раде у CERT-овима морају пратити технолошки напредак истом брзином као и прекршиоци закона. Једна од битних промена је појава злонамерног софтвера који се креира да би се изнајмљивао другима (CaaS – Crime as a Service) за потребе напада на различите локације на Интернету, што је практично постао нови интернет бизнис модел. Божич је истакао да су најчешћа мета хакерских напада у Словенији банке, са циљем приступања подацима који се могу злоупотребити за стицање личне користи оних који упадају у њихове системе. Но, по његовим речима, и банке, али и многе друге институције, су постале свесне потребе да се обезбеде од хакерских или било којих других напада преко мреже.

Филип Влашић, специјалиста за рачунарску безбедност, HR-CERT, CARnet, је рекао да у Хрватској CERT званично постоји од 2008. али заправо послује од 2010. од када се у безбедносном послу променило много тога – пре пет година нити је било толико разноврсних уређаја за приступ Интернету, нити је било раширено коришћење паметних телефона са више врста и верзија оперативних система. Због наведеног је све теже радити информациону форензику, али је зато и важно да постоје тела попут CERT-ова, закључио је он.

Душан Стојичевић, члан Извршног одбора SEEDIG-а, и бивши председник УО РНИДС-а, додао је да и сам РНИДС планира стварање свог CERT-а који ће покривати домаћи доменски простор, односно домене .RS и .СРБ. Он је критиковао поменути закон јер њиме није дефинисана критична инфраструктура, и нагласио да мора да постоји константна сарадња између приватног сектора, у чијем је власништву већи део инфраструктуре, и надзорних органа.

Сава Савић, помоћник министра за информационо друштво из нашег Министарства трговине туризма и телекомуникација, говорио је, осим о Закону о информационој безбедности, и о свакодневним дилемама са којима се корисници Интернета суочавају, али је и одговарао на питања попут – да ли треба право на приватност подредити безбедности. “Постоји институција која штити право грађана на приватност и са њом други државни органи често праве компромисе, али када се ради о подацима којима се некоме може спасити живот – као на пример у случају отмице детета чији сигнал мобилног телефона је могуће пратити – онда је свакако важније спасавање особе и ништа се овом циљу не може подредити”, рекао је он и додао да то ипак не значи да ће било ко из безбедносних структура некажњено злоупотребљавати могућност приступа подацима грађана.

Трећи блок ДИДС-а, овога пута назван „Локално“, који је водио Радомир Лале Марковић из „TAG Media“, приказао је преглед угледних локација на националним интернет доменима .RS и .СРБ. Представници 12 домаћих интернет сајтова, портала и онлајн пројеката говорили су о својим искуствима и развојном путу.

Другог дана ДИДС-а одржан је Регионални интернет форум – РИФ 2016, који је окупио педесетак представника националних интернет регистара из југоисточне Европе, представнике државних органа, локалних интернет заједница и глобалних интернет организација, као и правне експерте из региона са академским и практичним искуством. Међу темама овог стручног скупа били су пројекти у области е-Управе, проблематика IDN домена, ауторска права и други правни аспекти везани за Интернет, као и безбедност на Интернету са гледишта образовања, подизања свести и правне усклађености. Детаљне информације о учесницима и програму РИФ 2016 налазе се на сајту на адреси rif.rs.

Програм ДИДС 2016

09:30
Регистрација посетилаца
10:00
Блок 1:
Глобално

Шта-ко-где-кад-како управљања Интернетом на глобалном нивоу: где смо ту ми?

Модератор: Владимир Радуновић, координатор програма управљања Интернетом, Дипло фондација, Србија

„Apple одбио да ослаби алгоритам шифровања како би помогао ФБИ-у“, „Индија забранила бесплатне пакете Facebook саобраћаја“, „Обама и Кси Јинпинг преговарали о прекиду сајбер-шпијунаже“, „Споразум о заштити података између Европске уније и Америке, ‘Safe harbour’, проглашен неважећим“, „Викиликс обелоданио спистак влада које су купиле софтвер за хаковање уређаја грађана“, „Хоће ли успети транзиција у оквиру ICANN – ко ће координирати кључним интернет ресурсима?“, „Анонимуси објавили рат ИСИС-у!“, „Вирус BlackEnergy изазвао прекид струје у Украјини“, „Поред ‘права да будемо заборављени’ бије се и битка за ‘право да будемо искључени’ са Интернета“…

Новине, бар оне изван наше земље, све чешће доносе вести из виртуелног света. За нас обичне кориснике, међутим, оне најчешће делују као висока политика. Па ипак, неке нас натерају да се замислимо имају ли и каквог утицаја и на нас а имамо ли ми каквог утицаја на њих? Приде, понукају нас да и сами поставимо разна питања која нас лично муче: ко одлучује шта може а шта не на том новом .cool домену? Откуда право провајдеру да успорава проток код неких апликација? По ком основу нестају видео снимци са YouTube који, могуће, некоме нису политички по вољи? Како спречити Facebook да нас аутоматски препознаје на туђим сликама, а Google да избацује резултате према нашем профилу?

Заправо, ‘висока политика’ директно утиче на трендове и преседане: од тога која ће глобална регулатива бити, преко тога која ће бити права и одговорности компанија, до тога шта је прихватљива пракса безбедностних служби по питању надзора, а која су права (и одговорности) корисника. Искористићемо први блок да проћакуламо:
– Које су то водеће сајбер теме на светском нивоу, у Европи, Латинској Америци и Африци, али и у Бразилу, Јужноафричкој Републици, Швајцарској и Србији?
– Да ли је реалан вишеаткерски приступ (multistakeholder) сајбер изазовима и обликовање политика „одоздо на горе“ (bottom-up), и како у пракси функционише на глобалном и локалном нивоу?
– Имамо ли ми уопште икаквог утицаја на обликовање тих политика које одлучују о будућности Интернета, или је то све само ново игралиште за велике играче?

Уводне речи:

 

Панел дискусија:

  • Габријела Шитек (Gabriella Schittek), менаџер за односе са заинтересованим странама за Централну и Источну Европу, ICANN, Пољска
  • Мајк Силбер (Mike Silber), члан Управног одбора ICANN-а и шеф правне и комерцијалне службе при Liquid Telecom, Јужноафричка Република
  • Волф Лудвиг (Wolf Ludwig), председавајући European Regional At-Large Organization (EURALO) при ICANN-у и програмски координатор Европског дијалога о управљању Интернетом (EuroDIG), Швајцарска
  • Марилиа Масиел (Marília Maciel), координатор Центра за технологије и друштво при Getulio Vargas Фондацији, Бразил (на даљину)

 

Снимак 1. блока:

11:45
Кафе пауза
12:00
Блок 2:
Безбедно

Трендови безбедности на Интернету: Поглед из контролне собе

Модератор: Слободан Марковић саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом у РНИДС-у, Србија

Почетком 2016. Србија је коначно добила Закон о информационој безбедности, којим је предвиђено оснивање CERT-ова – центара за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима – као и спровођење низа мера са циљем ојачавање безбедности критичних делова информационо-комуникационе инфраструктуре у нашој земљи.

На овој сесији причаћемо о плановима за примену овог закона у пракси и искуствима сличних организација у региону, али и о томе шта се у последњих неколико година изменило у области интернет безбедности и шта нас очекује током наредних неколико година.

Панел дискусија:

  • Горазд Божич, директор SI-CERT, ARNES, Словенија
  • Филип Влашић, специјалиста за рачунарску безбедност, HR-CERT, CARnet, Хрватска
  • Сава Савић, помоћник министра за информационо друштво, Министарство трговине туризма и телекомуникација, Србија
  • Небојша Јокић, начелник МУП-CERT, Министарство унутрашњих послова, Србија
  • Душан Стојичевић, члан Извршног одбора SEEDIG-a, Србија

 

Снимак 2. блока:

13:30
Кафе пауза
13:50
Блок 3:
Локално

Успешни сајтови, портали и онлајн пројекти на националним интернет доменима .RS и .СРБ

Модератор:Радомир Лале Марковић
суоснивач и директор „TAG Media“, Србија

Трећи блок ДИДС-а је традиционално резервисан за угледне локације на националним интернет доменима .RS и .СРБ. Представници 12 домаћих интернет сајтова, портала и онлајн пројеката говориће о својим искуствима и развојном путу.

Сајтови, портали и пројекти:

 

Снимак 3. блока:

15:30
Коктел

Учесници ДИДС 2016

Политика

Политика

политика.срб
Умрежен

Умрежен

umrezen.in.rs
Путуј сигурно

Путуј сигурно

putujsigurno.rs
Моја фирма

Моја фирма

mojafirma.rs
Укус Београда

Укус Београда

ukusbeograda.rs
Винске туре

Винске туре

vinsketure.rs
Хроно кухиња

Хроно кухиња

hronokuhinja.rs
Мама и тата

Мама и тата

mamaitata.rs
Радомир Лале Марковић

Радомир Лале Марковић

суоснивач и директор, ТАГ медиа, Србија
Душан Стојичевић

Душан Стојичевић

Председник Управног одбора
РНИДС
Небојша Јокић

Небојша Јокић

начелник Центра за реаговање на нападе на информациони систем, МУП, Србија
Филип Влашић

Филип Влашић

специјалиста за рачунарску безбедност, HR-CERT, CARNet, Хрватска
Горазд Божич

Горазд Божич

директор SI-CERT, ARNES, Словенија
Мајк Силбер

Мајк Силбер

члан Управног одбора, ICANN
Марилиа Масиел

Марилиа Масиел

координатор Центра за технологије и друштво, Getulio Vargas Foundation (CTS/FGV), Бразил
Слободан Марковић

Слободан Марковић

Министарствo културе
Габријела Шитек

Габријела Шитек

менаџер за односе са заинтересованим странама за Централну и Источну Европу, ICANN
Владимир Радуновић

Владимир Радуновић

директор програма сајбер безбедности и е-дипломатије, Дипло фондација, Србија
Политика
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/politika.jpg

Међу ретким медијским порталима на .СРБ ћириличком домену и на ћириличком писму, портал „Политике“ је е-издање најстаријих и најреспектабилнијих дневних новина у Србији, са додатком видео садржаја.

Умрежен
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/umrezen.jpg

Блог о умрежавању – Интернет, безбедност, туторијали, новости из ИТ света. Аутори на оригиналан и једноставан начин бесплатно решавају проблеме корисника на поменуте теме.

Фандрејзинг
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/fandrejzing.jpg
Путуј сигурно
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/putuj_sigurno.jpg

„Путуј сигурно“ помаже путницима да изаберу своја путовања и туристичке агенције. Путници имају могућност да оцењују и коментаришу туристичке агенције са којима су путовали или да упоређују туристичке агенције са којима желе да путују.

Моја фирма
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/moja_firma.jpg

Са жељом да помогну свима који желе да крену у авантуру звану „сопствени бизнис“, покренут је портал „Моја фирма“, на којем ће будући предузетници моћи да сазнају све што их занима о покретању и успешном вођењу фирме у Србији.

Укус Београда
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/ukus_beograda.jpg

Четворо пријатеља различитих интересовања спојила је једна љубав: хедонизам. Из различитих углова, пишу о својим искуствима у београдским (и не само београдским!) ресторанима.

Винске туре
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/vinske_ture.jpg

Аутори су на порталу спојили две љубави – према вину и путовањима, са мисијом да исто омогуће свим љубитељима

Хроно кухиња
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/hrono_ishrana.jpg

Све о хроно исхрани! Ауторка снабдева портал ауторским текстовима о принципима хроно исхране, као и рецептима за савршен хроно-мени.

Мама и тата
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/mama_i_tata.jpg

Блог о родитељству за маме и тате, на коме, вођена личним примером, једна мама дели своја искуства и савете о подизању и васпитању деце.

Детозин
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/detozin.jpg

Испрва замишљен као комерцијална, шаренолика збирка текстова, „Детозин“ је данас лични блог. Аутор износи своје мисли о бизнису, дизајну, маркетингу… животу.

ГринДизајн
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/greendesign.jpg

GreenDesign је највећа регионална дизајнерска заједница која окупља велики број фриленсера. Онлајн сервис омогућава компанијама и будућим предузетницима да добију квалитетан дизајн за своје потребе.

Радио-телевизија Србије
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/rts.jpg

Портал јавног сервиса обједињује све медијске садржаје Радио-телевизије Србије, а поред редовних информативних, сервисних и забавних садржаја, омогућени су и живи преноси радио и ТВ програма.

Радомир Лале Марковић
https://dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/radomir_lale_markovic.jpg
Модератор Блока 3

Радомир Марковић је суоснивач и директор агенције „ТАГ медиа“, настале из „ИТ ТВ продукције“, независне продукцијске куће основане 2003. Као магистар телевизијске и видео продукције са преко 20 година искуства, Лале Марковић је дугогодишњи водитељ и уредник популарне телевизијске емисије „еТВ“, која доноси најновије вести са ИТ тржишта, а од прошле године је аутор емисије „еЈутро“, најгледаније ИТ емисије на нашим просторима.

Паралелно са ТВ активностима, уређује и liveTV портал, прву интернет телевизију у Србији. Члан је Српске асоцијације менаџера и Америчке привредне коморе у Србији.

Душан Стојичевић
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/dusan_stojicevic.jpg

Душан Стојичевић је актуелни председник Управног одбора Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), чији је члан од 2011. године. Био је активан члан Радне групе за израду Етичког кодекса (2011. и 2012) и Радне групе за израду Нацрта Правилника за регистрацију ћириличког интернет домена Србије (2010) када је био директно укључен у покретање српског ћириличког националног интернет домена .СРБ.

Има дугогодишњег искуства у новинарству као главни и одговорни уредник „Света компјутера“ – једног од најстаријих компјутерских магазина у бившој Југославији. Каријеру је започео као аутор сарадник 1987. године, да би 2003. постао уредник рубрике, а затим и главни и одговорни уредик 2005. Дипломирао је електротехнику и активан је члан Савеза инжењера и техничара Србије.



Преузмите презeнтацију учесника
Небојша Јокић
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/nebojsa_jokic.jpg
  • Функција: начелник Центра за реаговање на нападе на информациони систем
  • Организација: Министарство унутрашњих послова Републике Србије
  • Сајт: mup.gov.rs

Небојша Јокић је дипломирани инжењер електротехнике и магистар информатичких наука. Радио је у више приватних компанија које су се бавиле информационим технологијама, а од 1998. прелази у МУП Републике Србије где је радио на пословима везаним за безбедност информација, телекомуникациону инфраструктуру и комутационе системе, као и на више руководећих радних места у Управи за везу и криптозаштиту.

Тренутно је начелник Центра за реаговање на нападе на информациони систем, нове организационе јединице у Министарству унутрашњих послова Републике Србије. Посебно је заинтересован за правни, организациони и технички аспект сајбер безбедности, криптологију и подизање свести.

Сава Савић
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/sava_savic.jpg
Филип Влашић
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/filip_vlasic.jpg

Филип Влашић је 2009. дипломирао на Факултету електротехнике и рачунарства Свеучилишта у Загребу, смер Телекомуникације и информатика. Од 2010. је запослен у Националном CERT-у, одељку Хрватске академске и истраживачке мреже (CARNet). Био је члан тима који је успоставио CERT.

Бави се развојем система за ефикасну детекцију и реакцију на безбедносне инциденте, анализом претњи и израдом техничких докумената. Аутор је неколико брошура намењених дизању свести о проблему информационе безбедности, са нагласком на чување приватности на друштвеним мрежама. Учествовао је у ЕУ пројекту „Advanced Cyber Defence Centre“ (ACDC), као и ENISA и NATO вежбама сајбер безбедности.

Горазд Божич
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/gorazd_bozic.jpg

Горазд Божич је вођа словеначког Тима за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (SI-CERT), основаног 1995. Између 2000. и 2008. Горазд је био председавајући Европској групи CERT TF-CSIRT, која окупља све познате CERT-ове у ширем региону Европе и обезбеђује акредитације и програме сертификације за CERTS – под називом the Trusted Introducer.

Горазд је укључен у програме на националном нивоу за ширење свести о компјутерској безбедности и представник је Словеније у Управном одбору ENISA, Европске агенције за безбедност мрежа и података од њеног оснивања 2004.

Волф Лудвиг
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/wolf_ludwig.jpg
Мајк Силбер
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/mike_silber.jpg

Мајк Силбер је изабран у одбор ICANN-а 2009. и ово му је тренутно трећи и последњи мандат који ће трајати до 2018. Такође је шеф правне и комерцијалне службе у „Ликвид телекому“ (Liquid Telekom), водећем независном панафричком провајдеру за ИП услуге и услуге преноса података и гласа. Иначе је адвокат из Јужноафричке Републике и пре тога је радио као независни адвокат и консултант у области технологије информација и комуникација.

Мајк је члан Управног одбора Асоцијације јужноафричких интернет провајдера (ISPA), члан Одбора у Јужноафричкој мрежи за високо образовање и истраживање (TENET), потпредседник FTTH Савета Африке и Регулаторног саветодавног одбора. Мајк је оснивач и члан јужноафричког огранка Интернет друштва (ISOC-ZA) и копредседавајући ISOC-ZA Одбора задуженог за реструктурирање администрације националног домена највишег нивоа, .ZA.

Марилиа Масиел
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/marilia_maciel.jpg

Марилиа Масиел је истраживач и координатор Центра за технологију и друштво Правног факултета при Фондацији Жетулио Варгас у Рио де Жанеиру и члан Дипло фондације. Обавља функцију саветника у Организацији за подршку националним интернет регистрима (GNSO) при ICANN-у као представник Некомерцијалне интересне групе (NCSG). Maрилиа је једна од копредседавајућих у Иницијативи Нет мундијал и била је део Мултиактерског извршног одбора који је организовао скуп Нет мундијал.

Члан је Радне групе Freedom Online Coalition за дигитални развој и отвореност и члан Саветодавног одбора обезбедности на интернету чији је оснивач Бразилски управни одбор за Интернет. Била је члан Радне групе за побољшања IGF (UN CSTD).

Војислав Родић
https://dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/vojislav_rodic_2012.jpg

Војислав Родић има 25 годинa радног искуства у ИКТ области, од чега последњих 15 година као директор фирме „I Net“.

Фокусиран је на имплементацију интернет технологија у разним организацијама – државним агенцијама, корпорацијама и МСП сектору. Један је од 17 оснивача РНИДС-а, од 2006. до 2009. био је члан Управног одбора РНИДС-а, а 2010. био је координатор Радне групе за израду нацрта Правилника за регистрацију ћириличког интернет домена Србије.

Слободан Марковић
https://dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/slobodan_markovic.jpg

Од марта 2011. ангажован као саветник државног секретара за дигиталну агенду у Министарству културе, информисања и информационог друштва.

Претходно, од септембра 2008. до марта 2011, радио као специјални саветник министра у МТИД. Ангажован, између осталог, на пословима формулисања, усаглашавања и доношења регулативе из области телекомуникација и информационог друштва. Основао је 2001. и водио Центар за развој Интернета. Један је од покретача реформе националног регистра интернет домена (2001), један од 17 оснивача РНИДС-а (2006) и члан Управног одбора РНИДС-а (2006-2009). Био је члан Управног одбора за националне интернет домене у оквиру ICANN-а, 2005-2008.

Габријела Шитек
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/gabriella_schittek.jpg

Габријела се прикључила ICANN-у у јануару 2007, а претходно је радила за Удружење европских регистара националних домена највишег нивоа (CENTR) и Номинет, регистар интернет домена .uk.

Као менаџер за односе са заинтересованим странама за Централну и Источну Европу, Габријела је задужена за подршку ангажмана организације у региону заједно са свим актерима у ICANN-у, укључујући владе, приватни сектор, цивилно друштво, технолошко и академско друштво, између осталог посредством директних контаката, ширења свести и иницијатива за јачање капацитета.

Данко Јевтовић
https://dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/danko_jevtovic.jpg
  • Функција: директор
  • Организација: Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“

Менаџер, предузетник и стручњак за интернет технологије.

Био је оснивач је и дугогодишњи директор фирме „Југодата“ од 1989. и суоснивач интернет провајдера „СезамПро“ од 1995. Један је од покретача реформе националног интернет домена од 2001. Члан Управног одбора РНИДС-а био је у два мандата. Директор је РНИДС-а од 2013.

Завршио је Факултет организационих наука у Београду и eMBA на IEDC Блед, Словенија.



Преузмите презeнтацију учесника
Владимир Радуновић
https://dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/vladimir_radunovic-3.jpg
Модератор Блока 1

Владимир Радуновић је предавач и директор образовних програма из области управљања Интернетом, сајбер-безбедности и е-дипломатије при међународној невладиној институцији „Diplo Foundation“.

Члан је Саветодавног одбора (Advisory Board) Глобалног форума за сајбер-експертизу (Global Forum on Cyber Expertise), а био је члан Саветодавне групе (Multistakeholder Advisory Group) Уједињених нација за Форум о управљању Интернетом (Internet Governance Forum). Професионални фокус му је на политикама Интернета и широкопојасног приступа, сајбер-безбедности, неутралности и отворености мреже, е-дипломатији и е-учешћу, образовању и израдњи капацитета институција и доносиоца одлука у области Интернета.

Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду, одбранио мастер из савремене дипломатије на Универзитету на Малти, а тренутно је на докторским студијама из области сајбер-безбедности.