
Председавајући и генерални директор Multilingual Internet Group.
Multilingual Internet групацијa се састоји од неколико компанија и невладиних организација чија је мисија да ојачају и повежу тржишта у развоју и милијарде садашњих и будућих интернет корисника који не говоре енглески језик са корисницима Интернета на енглеском. Калед је још 1990. повео иницијативу за глобални мултијезични Интернет, који ће се коначно остварити 2013. у виду мултијезичких интернационализованих генеричких домена највишег нивоа (IDN gTLD). Као председавајући MINC конзорцијума (Multilingual Internet Names Consortium), учествовао је у припреми Светског самита о информационом друштву Уједињених нација (WSIS) од 2001 до 2005. и одиграо једну од кључних улога у уметању клаузуле о мултијезичности на Интернету у женевску Декларацију о принципима WSIS 2003. Члан је и Комитета саветника председника ICANN-a на тему интернационализованих домена (IDN) од оснивања овог комитета 2005.
директор продаје
Координациони центар домена .RU и .РФ
Истакнути руски експерт за Интернет, члан је .RU Координационе групе од 1998. Допринео је обликовању Координационог центра као националног тела за управљање .RU и .РФ доменима највишег нивоа, а од 2001. је шеф Службе за овлашћене регистре и корисничку подршку. Као оснивач првог националног професионалног веб хостинг провајдера, Георги је еванђелиста виртуелних наменских хостинг сервиса, и доследно се залаже за слободан, отворен и разноврстан Интернет говорећи на бројним домаћим и међународним конференцијама и конгресима.
председник Конференције суоснивача
Регистар националног интернет домена Србије
Војислав Родић има 25 годинa радног искуства у ИКТ области, од чега последњих 15 година као директор фирме "I Net". Фокусиран је на имплементацију интернет технологија у разним организацијама – државним агенцијама, корпорацијама и МСП сектору. Један је од 17 оснивача РНИДС-а, од 2006. до 2009. био је члан Управног одбора РНИДС-а, а 2010. био је координатор Радне групе за израду нацрта Правилника за регистрацију ћириличког интернет домена Србије.
новинар и координатор интернет портала
Радио-телевизија Србије
Зоран Станојевић се већ преко 30 година бави новинарством. Радио је за недељник "Време" и BBC World Service, америчку ТВ мрежу NBC, а био је и београдски дописник MSNBC.COM током деведесетих. Тренутно је уредник емисије "Око" на РТС-у. Аутор је књиге "Три благе везе о Интернету" издате 1997. (друго издање 1998.) и аутор рубрике "Навигатор" у недељнику "Време" од 2000. Члан је Комисије РНИДС-а за Програм подршке пројектима популаризације Интернета (4ПИ) за 2011.
саветник државног секретара
Управа за дигиталну агенду
http://www.digitalnaagenda.gov.rs
Од марта 2011. ангажован као саветник државног секретара за дигиталну агенду у Министарству културе, информисања и информационог друштва. Претходно, од септембра 2008. до марта 2011, радио као специјални саветник министра у МТИД. Ангажован, између осталог, на пословима формулисања, усаглашавања и доношења регулативе из области телекомуникација и информационог друштва. Основао је 2001. и водио Центар за развој Интернета. Један је од покретача реформе националног регистра интернет домена (2001), један од 17 оснивача РНИДС-а (2006) и члан Управног одбора РНИДС-а (2006-2009). Био је члан Управног одбора за националне интернет домене у оквиру ICANN-а, 2005-2008.
ИТ директор
Пројекат "Растко"
Информатичар и заљубљеник у технологију. Оснивач и директор предузећа "Сигнет ЦС" из Београда, које се бави развојем, саветовањем и пружањем информатичких услуга. Проблемом српског језика и писма на мрежи бави се од 1994. године, када је почео технички да уређује електронско издање часописа "Књижевна реч". Учествује у оснивању Пројекта "Растко" 1997. године, и данас је његов информатички директор и аутор главних програмских решења. Учестовао је или водио развој десетина интернет пројеката за државне, културне и црквене институције.
декан и редовни професор
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Дипломирала је на Филолошком факултету 1983, а докторирала 1988. Од 2000. до 2006. била је управник Катедре за библиотекарство и информатику, а две године била је и начелник Одељења за развој и унапређење библиотечке делатности у Србији у оквиру Народне библиотеке Србије. Ужа област интересовања: библиографија и библиотечки менаџмент. Иницијатор је и организатор више међународних и националних научних скупова. Објавила је преко 50 радова у часописима и зборницима. Аутор је монографија "Српска библиографија у периоду 1766-1940." и "Основи библиографије". Главни је уредник научног зборника "Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића". Члан је републичких комисија за полагање стручног испита и за унапређење у виша стручна звања. Председник је Библиотекарског друштва Србије.
директор
Центар за дигиталне хуманистичке науке
Студирао је славистику на Харварду, а магистрирао компаративну књижевност на Принстону. Тренутно докторира на Тринити колеџу у Даблину. Изучава сложене лексичке архитектуре у електронској лексикографији и бави се интеграцијом дигиталних библиотека и језичких ресурса. Редовно води семинаре и радионице из нових медија у Немачкој, Источној Европи и Централној Азији. Главни је програмер и уредник пројекта Транспоетика: дигитална платформа за српски језик и књижевност (www.transpoetika.org). Блогује на адреси www.metapoetika.org.
библиотекар саветник за посебне програме и пројекте
Библиотека града Београда
Дипломирао је 1982. на Филолошком факултету у Београду. Аутор је десетак књига, десет година се бавио новинарством и један је од првих уредника Арт ТВ. Области интересовања: истраживање Интернета и модернизација библиотечког погледа на свет. Председник је Интернет клуба - www.internet.org.rs, а води и пројекат www.biblioteke.org.rs. Аутор је библиотечких веб мрежа у Србији и региону (Хрватска, Босна и Херцеговина, Република Српска, Црна Гора) - www.knjiznice.org.
уредник сајта Типометар
Удружење "Типометар"
Редовни професор ФПУ на предмету Писмо. Области деловања: пројектовање писма, калиграфија, опрема књиге, графика. Самостално и групно излагала у земљи и иностранству, добитник бројних награда и признања. Члан тима који је радио на реконструкцији раних књижних типографских ћирилица. Један од оснивача Удружења "Типометар", чије су активности усмерене на типографију и графички дизајн, израду и дистрибуцију фонтова домаћих аутора, као и формирању фонда оригиналних типографских писама која садрже ћирилицу слободних за коришћење. Аутор је пројекта "Ћирилице на поклон" у сарадњи са Секретаријатом за културу Града Београда. Сарађује са ITC (International Typeface Corporation), САД.
помоћник директора за ауторско и сродна права и међународну сарадњу
Завод за интелектуалну својину
Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, а потом и магистрирао 2004. Од 2003. ради и као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета "Унион" у Београду.Ужа област интересовања - ауторско и сродна права, интернет право и жигови. Објавио је већи број стручних чланака из области жиговног, ауторског и интернет права, као и књигу под насловом »Форма жига«. Био је члан радне групе која је написала »Правилник о регистровању назива домена у Србији и Црној Гори«. Учествовао је као предавач на бројним семинарима посвећеним заштити интелектуалне својине.
Корпоративани сајт дерматолошког ласер центра
Говори: Ивица Корен, власник
Пионирски пројекат у коришћењу Интернета у пословне сврхе, као медија за презентацију и промоцију услуга и привлачење нових корисника.
Место које повезује дизајнере и клијенте
Говори: Дарко Видић, покретач
Једини домаћи дизајн сервис који повезује дизајнере са клијентима, тако што је по crowdsourcingсистему клијентима омогућено да објаве потребу за графичким материјалима и да изаберу и купе само једно од бројних решења које им понуде дизајнери, чланови портала.
Медијски интернет сервис
Говори: Горан Сивачки, власник
Сервис намењен брзој размени фотографија, клијентима омогућава да фотографије са њихових догађаја буду доступне свима, а медијима бесплатно преузимање фотографија и информација из разних области.
Регионални интернет портал
Говори: Витомир Огњановић, покретач
Један од првих регионалних информативних портала у Србији, покрива све релевантне теме у Јужној Србији, са огромним утицајем на друштвену и медијску сцену у том региону.
Информативно-забавни портал
Говори: Антоније Ковачевић, главни и одговорни уредник
Нови медијски портал који нема упориште у редакцији у традиционалним медијима, а за мање од месец дана постигао огромну популарност, посебно код корисника друштвених мрежа.
Клуб правих мужјака
Говори: Радомир Баста, покретач
Онлајн магазин покренут 2011. године, писан слободнијим стилом, како сами кажу "магазин за праве (тј. криве) мужјаке и оне који то ни уз помоћ њега неће постати".
Сајт за нормалне жене
Говори: Мирјана Мимица, оснивач
Није за жене које живе у рекламама у којима је све увек дивно, чисто, миришљаво, где су сви лепи, насмејани, здрави и срећни, већ за нормалне, просечне жене које се суочавају са нормалним, просечним проблемима, радостима, тугама, пословима.
Блог о виралном и герила маркетингу
Говори: Марија Марковић, покретач
Све о маркетинг buzzu, модерном и несвакидашњем online и offline оглашавању, уз два алата који мере утицајност Google+ корисника и блогова, веома популарни мерни инструмент утицаја online медија и појединаца у региону.
Виртуелни центар за вођење каријере и саветовање
Говори: Јелена Манић, покретач
Мингл - Каријерни профили су први онлајн систем који помаже средњошколцима да самостално и промишљено одаберу будућу каријеру.
Веб сервис који олакшава живот и пословање
Говори: Јован Милићевић, покретач
Веб сервис захваљујући коме можете лако да направите већи број уплатница, одштампате их или направите слике од њих и потом их искористите у банци.
Окупљалиште Андроиђана из нашег дела Галаксије
Говори: Васиљ Милошевић, покретач
Портал са новостима из Андроид света, актуелностима везаним за ову платформу, моделима телефона са Андроидом, апликацијама и сервисима, као и свим интересантним темама из Андроид екосистема.
www.alfanum.co.rs
Говори: проф. др Владо Делић
Говорни портали су били интересантни за особе оштећеног вида, али са повећањем квалитета синтетизованог говора и тачности препознавања говора омогућује се говорна комуникација са рачунарима и телефонима, паметним кућама...
© 2011-2012. РНИДС - info@rnids.rs